PRIMENA TIG I MIG POSTUPKA ZAVARIVANJA METALA

TIG postupak zavarivanja je poznat i pod nazivom Tungsten Inert Gas – (TIG) – proces zavarivanja je tehnika koja se koristi za spajanje metala visokom preciznošću uz kontrolu toplote.

Postupak je poznat i pod nazivom Gasno Tungsteno zavarivanje (GTAW), i koristi električni luk koji se formira između nepotrošnih Volfram elektroda i osnovnog/baznog materijala.

Električni luk je uglavnom zaštićen inertnim gasom – Argonom – od atmosferskog sadržaja.
Obzirom da se TIG zavarivanje karakteriše ručnim/manuelnim izvođenjem i kontrolisanjem procesa, zavarivač može precizno da fokusira i usmerava električni luk i tako spaja metale sa malom širinom zavara. Na taj način se postiže visoka preciznost i estetski obrađeni spojevi.

Preciznost svakog vara je posebno korisna u onim industrijskim granama gde se zahteva visok kvalitet zavara, dublji prodor uz minimum propusta u spojevima. Takav kvalitet se zahteva u proizvodnji aviona i brodova kao i medicinske opreme i uređaja.

Druga prednost ovakvog procesa zavarivanja je spajanje različitih vrsta i legura metala: nerđajućeg čelika, bakra, mesinga i aluminijuma. Zahvaljujući visokoj temperaturi električnog luka omogućava se rastapanje i spajanje različitih metala bez potrebe za dodatnim materijalom za zavarivanje.

Treća karakteristika TIG procesa je visoki stepen kontrole toplote. Zavarivač precizno podešava snagu električnog luka i brzinu napredovanja kako bi održavao optimalnu temperaturu procesa zavarivanja. Ovo je od posebne važnosti pri zavarivanju tankih materijala ili materijala osetljivih na toplotu.
Kontrolom toplote se smanjuje rizik od deformacija i oštećenja baznog materijala, i samim tim se osigurava kvalitetan zavar/spoj metala.

Još jedna prednost TIG procesa je čistoća zavara. Obzirom da se koristi inertni gas – Argon – elektrode se štite kao i osnovni/bazni materijal od kontaminacije iz okoline. Spojevi su trajni i jaki upravo zbog odsustva oksida ili ostalih nečistoća tokom rada.

Razlike u procesima TIG i MIG zavarivanja

1. Prva od ključnih razlika između TIG i MIG tehnika zavarivanja je vrsta elektrode koja se koristi.
U TIG postupku se koristi nepotrošna Volfram elektroda koja se ne topi tokom postupka. Ona se ponaša kao sredstvo za prenos električnog luka, dok se zavarivanje vrši dodavanjem materijala za zavarivanje ručnim putem.
S’ druge strane, U MIG postupku zavarivanja elektroda je potrošna i topi se postepeno tokom rada a zavarivač ne mora ručno dodavati materijal za varenje. Dodatni materijal u MIG tehnici je u obliku kontinuirane žice koja se automatskim putem dovodi do luka.

2. Druga bitna razlika ova dva procesa je vrsta gasa koja se koristi. U TIG postupku, Argon kao inertni gas koristi se za stvaranje zaštitne atmosfere oko elektrode i zavara. Na taj način sprečava se oksidacija metala i kontaminacija spoja.
Nasuprot tome, MIG postupak koristi smešu inertnog gasa – Argon i aktivnog gasa – Ugljen dioksid, jer se na taj način obezbeđuje stabilnost luka i dublji zavar metala.

3. Treća razlika je u primeni ova dva procesa zavarivanja. TIG postupak se često primenjuje za delikatne i detaljne spojeve jer se radi ručno i sa visokom preciznošću čak i na tankim materijalima.
MIG postupak se češće upotrebljava za brzo zavarivanje velikih količina materijala. Proces je efikasniji za spajanje debljih metala i brže postizanje zavara u poređenju sa TIG – om.
MIG postupak ima najbolju primenu u industriji automobila, građevinarstva i proizvodnji metalnih konstrukcija.